Negde u ovo doba godine, 15. aprila 1912. tokom svog putovanja od Sautemptona do Njujorka, čuveni brod „Titanik“ naleteo je na santu leda. Nisu je videli. Promakla je brodskim posmatračima usled vremenskih uslova. Šta je, na žalost, dalje bilo – poznato je. Ako ništa drugo, gledali smo film.
Ja ovde neću pisati o brodu, nego o santi leda.
Zašto se baš santa leda utkala u ovaj tekst?
Santa leda, ili ledeni breg, nastaje tako što se odvaja od glečera i slobodno pluta morem ili okeanom, nošena morskim strujama.
Ledeni breg ne bi bio tako značajan i opasan da je samo breg. Ledeni breg je, zapravo, ono što nije breg – masivni ledeni deo koji se nalazi u vodi. Ispod nivoa mora nalazi se 89%, iznad – svega 11%.
Ono što vidimo je – breg. I mislimo – to je to.
Analogija sa ledenim bregom često se koristi u psihologiji. Odluke koje donosimo, kažu, nisu toliko rezultat svesnog dela našeg bića, koliko onog što leži u podsvesti. To je onaj deo koji leži „ispod vode“. Barem ako pitate Frojda. 🧐
Bilo kako bilo u psihologiji, meni se često nameće analogija sa ledenim bregom u svakodnevnom životu.
Ne, neću se sad baviti društvenim mrežama, načinom na koji se pokazujemo u javnosti i istinskim potrebama koje leže u dubini. Mada bi moglo i o tome da se priča.
Baviću se odnosom između:
- uloženog i dobijenog
- truda i rezultata
- pripreme i nastupa
- posvećenosti i lepote
Bilo da obavljamo neki ozbiljan posao, ili male svakodnevne aktivnosti, stvar je ista.
Probaj da upriličiš proslavu rođendana petogodišnjem detetu bez pripeme, truda i posvećenosti. Ne ide. A, kad ubaciš ove „sastojke“, svaka salveta dolazi na svoje mesto, soba se pretvara u igraonicu, i žurka može da počne. 🎉
Slično je i sa procesom tkanja.
Kakve veze ima ledeni breg sa ručnim tkanjem?
Kako zamišljaš proces tkanja?
Tkalja sedi za razbojem i provlači niti putem čunka kroz zev koji prave niti koje su već na razboju.
Tkalja sedi i tka.
Je l’ da?
Da, i to je tačno.
Tkalja sedi i tka.
To je lagan i lep posao.
To je, zapravo, zavržetak posla. Kad istka željenu dužinu, odseče tkanicu, uveže niti, napravi resice i to je to. 🎯
Nije malo. Ali nije ni mnogo u odnosu na posao koji toj sceni, na kojoj ona sedi i tka – prethodi.
Ono što se ne vidi i što se nikad ne zamišlja kad se zamišlja proces tkanja – jeste sveska. 📔
Od nje sve počinje. Sveska u koju se zapisuju, najpre, ideje. Zatim računica: koliko niti, kojih niti, koja širina, dužina, tkačka šema…
Potom dolazi namotavanje na snovaljku i prebacivanje na razboj.
Zatim lagano i dugotrajno uvlačenje niti, jedne po jedne, najpre u okca na ničanicama, zatim u proreze na brdu.
I, kad se vežu i lepo zategnu, tkanje može da počne.
Da, tek sad.
Da, tek tada tkalja sedne da tka.
To je scena.
Ono što prethodi je:
- priprema
- trud
- posvećenost
- ulaganje… sebe. ❤️
Tako, i samo tako, se dobija rezultat – lepota tkanice. ✨
Šta da vam kažem? Ledeni breg. Eto kakve veze ima sa ručnim tkanjem!
Dobro, možda nije baš 89 prema 11, ali 70 prema 30 – jeste.😉
Neka ovo bude mali podsetnik, i tebi i meni, na to, da iza svakog razultata, uspeha i lepote, stoji jedno ogromno, masivno…brdo 🗻
Zaroni malo da ga vidiš. ⚓
Da, baš tako. Vrlo ste lepo opisali svaki rad jedne tkalje ( ili tkača. Zorana npr:)). Ali, to znaju samo oni koji tkaju i osete zadovoljstvo kad konačno postave i zavežu osnovu i late se čunka da vide kako izgleda „uživo“ to sto su zamislili.
To je i lakši i brži deo posla od postavljanja osnove, a samo on se vidi 🙂
Čini mi se da je to slučaj sa svakom ručnom proizvodnjom…sama priprema se ne vidi,
a na njoj se temelji svaki naredni korak. Biću slobodna da ovo proširim i na druge delatnosti;
kao prosvetni radnik, tvrdim da je tako i sa držanjem nastave – čas je samo vrh ledenog brega,
a u osnovi stoje priprema, čitanje, pisanje, osmišljavanje…što se, takođe, ne vidi, a bez toga ne bi bilo ni dobrog časa 😉