Umesto dugačkog teksta, kako mi obično izlazi iz pera, ovog puta ću se poslužiti vizuelnim sredstvima kako bih odgovorila na pitanje s početka.
Vidi! ✨
Jesenje boje u šalu...
Priroda u punoći novog života...utkana...
Šum mora...koji se sa svakim pokretom čuje...
Diskretno oživljena atmosfera dvorskog života u obližnjem Kaštelu...kao vremeplov...
I naravno....Peskara....Moja Peskara...za puno srce.
To su samo neki izvori inspiracije.
To su samo neki duhovi koji nam nežno okreću glavu, skreću pogled sa užurbane ceste svakodnevice.
Rado im se prepuštam. Puštam ih da me odvedu iza kapije rutine i navike. ✨
Tamo se, kao u bajci, otvaraju novi svetovi. I misliš – tu si, a nisi. Kao Mika Antić kad je bio na moru.
„Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a — nisam tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nešto organizujem, uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam… a ja im kažem: – Badava vi to meni. Nisam ja tu.“
Tako i ja, očas posla – odoh… Odoh po inspiraciju.
Zatim se vraćam u ovaj svet što ga stvarnim zovu i doživljeno pretačem u tkanicu.
Slažem boje i niti, plešem s razbojem…i eto čuda!✨
A čini se, tkalja samo sedi i tka. I ništa…
A ona…da ti ne priča gde je sve bila, nećeš verovati! ✨
Što je najlepše od svega, ta tkalja je naćulila uši i čeka čarobnu reč od onog kome tka…
- šta bi on to želeo
- koje boje on voli
- koje boje on vidi
- gde je sve bio
- i šta je sve s puta poneo…
Sve to, veruj mi, može stati u tkanicu. Recimo u šal, rukom tkan.✨
Eto gde nalazim inspiraciju.
U OSLUŠKIVANJU…prirode, sebe i tebe… koja želiš tkanicu….baš ovakvu…za telo i dušu. ❤️