„Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
– Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi’!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjeg daha.“
(„Ježeva kućica“, Branko Ćopić)
Ko nije upoznao Ježurku Ježića, taj ne zna šta je utočište. 😉
Uglavnom mislimo da treba ovako:
Akcija. Energičnost. Promena. Dinamika. Planiranje. Izlazak iz zone komfora. Aktivan odmor. Ritam. Predah, pa opet.
Jer, Marksovim rečima:
„Čovek je biće koje radi.“
Može biti.
Ali, mene to podseća na hrčka koji se do besvesti vrti na svom točku. 🛞
A točak u kavezu. 😏
Lično, više volim one pauze između.
Između posla i posla.
Između redova.
Između tonova.
Između reči.
Između tebe i mene.
Između niti i niti.
To su praznine bez kojih ne bi bilo rada, knjiga, muzike, razgovora, razumevanja, šala….ničeg.
Svaka od tih pauza je malo utočište.
Utočište je trenutak za neko „između“.✨
Između zore i jutra.
Između sumraka i noći.
Između napora i odmora.
Trepet.✨
Najbolja stvar kod utočišta je ta – što ga nosiš sa sobom.
Ono je više stanje, nego mesto.
Uglavnom je tamo gde je onaj koga voliš, i ko te voli.
Onaj, kome možeš da priznaš i ono što sebi ne bi –
kako reče moja draga koleginica. ❤️
Ili je tamo gde radiš ono u čemu uživaš, što za tebe ima smisla.
U svakom slučaju, utočište je tamo gde možemo da kažemo, kao Apostoli:
„Dobro nam je ovde biti“ (Mat, 17,4)
Utočište je sloboda koju daješ sebi kad kažeš: stani! Udahni. Opusti se. Budi.
Utočište je mesto na kome možeš da budeš:
prisutna
promišljena
posvećena.
Utočište je moja TOK radionica, baš zbog toga.✨✨✨
Sad, kad si pronašla utočište, možeš da sagledaš celinu:
izvor – tok – utočište 🎯
Izvor je tvoja, odnosno, moja inspiracija. Šta bismo volele da nastane u TOK radionici.
Tok je dugotrajan, lagan i divan proces tkanja.
Utočište je šal koji, kao završen, nosi u sebi sve ono što mu je prethodilo….
planiranje, dogovaranje, druženje, saradnju, rad, umor, poštara koji donosi predivo, službenicu na Pošti….
baš sve ✨✨✨
Kad se ogrneš njime, onda je to – to!✨
Možeš da kažeš:
dobro mi je ovde, kao kod kuće.
Kao da si kod nekog svog, u zagrljaju, čak i kad nisi, jer znaš da je on uvek tu za tebe, gde god da je.🤓
Eto! Zagrljaj „za poneti“!
Ili krevet „za poneti“;
kućica „za poneti“…. Biraj 🤗
Utočište je ježeva kućica.
Zato, ne budi hrčak, budi jež! 🎯
Do sledećeg čitanja,
Gordana, tkalja
P.S. Zahvaljujem se svojim drugaricama Aleksandri i Oliveri, na dodatnoj inspiraciji i podršci ❤️
Kao i mojoj kumi, Rajni Krulj, koja najlepše na svetu celom ume da naslika utočište.
(A to je zato što voli Ježurku – jako 💙) Vidi sliku! ⬇️
