Ili - zašto baš ručno tkanje?
Kaleidoskop.
Sećaš se?
Kalos + eidos + skopein (lepota + oblik + gledati) = gledati lepotu, u slobodnom prevodu 😉
Ko mari za poreklo naziva dok uživa u prelepim prizorima?
Dete, svakako, ne.
Ali, ostarilo se… 😉
Vremenom shvatiš da nam život pravi takve šare….često…
Na početku ne primećujemo, sve izgleda obično,
a onda, kad se malo udaljimo….tek onda vidimo!
Vrelina leta 2015. nije me osujetila u nameri da savladam obuku za tkalju.
Nekoliko puta nedeljno, vožnja biciklom od oko pola sata, u rano popodne,
vodila me je pravo ka maloj radionici mog učitelja Zorana Slijepčevića – tkača.
Naigled, jednostavan posao – sediš i tkaš.
Hm…..
Kao ledeni breg čiji se vrh može videti iznad vode,
a svoju masivnost i lepotu krije ispod,
tako su se meni otkrivale skrivene dimenzije tkačke delatnosti.
Sve je u njoj drugačije.
Drugačije u odnosu na očekivano. Drugačije u odnosu na uobičajeno.
Najpre – VREME.
Kad radiš na razboju, ne možeš da žuriš.
Kad ne možeš da žuriš, kad usporiš, shvataš koliko živiš u neskladu.
U neskladu sa sobom i sa svojim ritmom.
U svakodnevnom životu smo toliko naviknuti na brzinu,
da ni ne primećujemo koliko ona ne prija našem telu i duhu.
Tkački razboj ti ne da da žuriš.
Ako žuriš, pogrešićeš, a onda sve mora iz početka.
Trening nerava, pogotovo za početnika;
i susret sa sopstvenim nesmirenjem.
Vremenom, kad uđeš u štos, shvataš da je sporo – baš dobro!
Samo udahneš duboko i kreneš lagano…sve dolazi na svoje mesto.
I sve se stigne na vreme 🙂
Zatim – RED.
Niti koje se pripremaju za tkanje moraju biti u redu.
Ako nije tako, onda su zamršene i ne vode nikuda.
Tokom sređivanja niti i njihovog nizanja na spravu koja se zove snovaljka
(o njoj nešto više u nekom od narednih tekstova),
sređuju ti se misli, a samim tim i reči.
Valjda su zato razgovori koje smo vodili moj učitelj tkanja i ja
bili toliko puni značenja i smisla.
A gde je red – tu su i brojevi.
Veliki grčki filozof Pitagora tvrdio je da se priroda u celini može izraziti putem brojeva.
Do tog zaključka je došao uočavajući sklad (red) između tonova
prilikom izvođenja neke melodije.
Sklad koji se zove harmonija.
Nisu kazali, ali ja mislim da je posmatrao i neku ženu
koja stvara tkaninu od upredenih niti (može bit’ babu ili majku)
po isto tako ritmičnom i skladnom odnosu.
Lepota je u strukturi, kako god da okreneš.
I treće (još jedno iznenađenje): TKAČKA SVESKA!
Moja predstava o tkanju: sediš i tkaš, je sad potpuno razbijena.
Ne….dobro se pripremiš:
isplaniraš, odrediš tkačku šemu, zapišeš je, izračunaš količinu prediva, nacrtaš detalje…
Uz to, dodaš koji stih, rimu ili uvid, ako voliš (a volim ;))
E, tek onda možeš da počneš da razmišljaš o uzimanju niti u šake
(koje si prethodno nabavila, razume se).
Eto…suvišno je reći kakva se slika preda mnom otvorila!
Kaleidoskop! Slika kakvu samo život ume da napravi.
Malo vremena, malo reda, malo zapisanih misli…. I eto lepote!
Samo gledaj!
I čitaj, ako ti prija 🙂
