Nomen est omen!
Da li je? 👀
Odbijam da kažem da jeste, jer mi se ne sviđa primena ovog univerzalnog principa na moje lično ime.
Gordana…gorda… Hm…nije da nisam, ali da baš ta osobina određuje moj karakter… to odbijam. 😏
Na sreću, poreklo imena nije srpsko, kako se obično misli, nego maloazijsko, tako da ima neko drugo značenje.
Na nesreću, značenje imena mi je još uvek nepoznato. Ako neko zna, neka mi napiše, molila bih. 💐
Mogla bih da pitam AI, ali ne želim.
Dovoljno je što sam tražila od njega da mi objasni kako da isečem video prilog na klipove, kako se sprema kineska hrana, i gde da nađem Hakelgarn br. 135. Bojim se da bih mu, ako produbim komunikaciju, nadenula lično ime i da bih prošla kao lik koga glumi Joakim Feniks u filmu „Her“. Ipak ne.
Bilo kako bilo, ostajem na stanovištu da ne mislim da ime određuje karakter. (Pa makar „Gordana“ značilo i nešto što mi se sviđa 😉).
Ali, sigurna sam da karakter odnosa određuje ime.
Objasniću.
Zamisli kako uzimaš u ruke čedo, svoje, ili ono kome si, recimo, tetka, strina, kuma, mamina drugarica…Prosto izađe iz tebe nešto milo, neko ime koje lako može postati vlastito: milice, dušice, dragice, ljubice, sunčice…nastavi niz.
Ima i muških varijanti: milane, dragane, slađane…ali su ženska imena bolji primer, lakša su i mekša. 🎀
Ili, možeš li da zamisliš da svom ljubimcu, recimo, psu nisi nadenula ime, nego je ostao, prosto, pas?
Onda bi bio zamenljiv, jedan od mnogih…
Isto kao i mnogi ljudi za koje znamo da postoje, ali nismo sa njima uspostavili lični odnos, nego ih samo susrećemo prilikom obavljanju nekog posla…recimo, kad šaljemo paket u Pošti, poručujemo hranu, vozimo se autobusom…
Ne zovemo ih ličnim imenom. Zamenljivi su i prolazni.
Ali, kad neko dobije ime, bio to pas, kokoška, dete ili šalterska službenica…e, to je već druga priča. A može biti i ruža (ako ste gledali „Varljvo leto ’68.“, a znam da jeste 😉).
Iz gorenavedenih razloga, rešila sam da moje šalove i pončo ogrtače izvedem iz sveta anonimnosti i da im nadenem imena.
Sad imam Dinu, Sanjalicu, Ljubicu, Mirnu, Tihanu, Šumski mir…
U ovom slučaju, istina je:
Nomen est omen! 🎯
Dobili su karakter, autentičnost i nezamenljivost.
A, da se vratim na pitanje s početka, zašto je bolje i lepše da nosiš šal sa imenom?
Zato što ćeš mu se više radovati. ❤️❤️❤️
Kao kad shvatiš da je vozač autobusa drugar iz osnovne, ili medicinska sestra drugarica koju dugo nisi videla, ili te u poslastičarnici posluži rođeni sin… Čista radost susreta, koja mami osmeh i toplinu oko srca. ❤️
Eto, sve velike i vredne stvari su – prilično proste.
Ako, posle svega ovoga, poželiš da anonimne stvari iz tržnog centra, lepe ali prazne, zameniš nečim autentičnim, sa ličnim imenom i karakterom – piši mi.
Možeš me pronaći na sledećim adresama:
U potpisu:
tkalja, sa ličnim imenom – Gordana, šta god to značilo 😎