Posle Svetog Ilije sunce je sve milije… Kažu naši stari…
Nastranu što se rimuje, reč
„milije“
je tako lepa, i tako tačno opisuje ovo doba godine. Ovo doba. Avgust mesec, pogotovo njegovu drugu polovinu.
Priroda se preobražava na očigled.
Neko bi mogao pomisliti da je puka slučajnost to što se preobražava baš oko Preobraženja. Ali mi koji gledamo malo ispod površine znamo da nije tako.
Mi znamo da je sve protkano…
prostor i vreme,
duh i priroda,
duša i telo,
fizika i metafizika…
Nazovite to kako hoćete, ali neka veza postoji.
Neka veza koja nas drži ovde gde jesmo. Ona koju zovemo – postojanje.
Hajde sad…da ne filozofiram…
To je doba koje iz čoveka najpre izvlači stih, sliku, muziku, pa tek onda racionalnu analizu.
Zašto su boje takve kakve jesu? Postoji neko naučno objašnjenje, u to ne sumnjam, ali za njega mnogo ne marim.
Bojim se, pokvariće mi čaroliju. Više volim da ostavim malu dozu nepoznatog i mističnog. Lepše mi je.
Više volim da zatvorim oči i pustim mašti na volju…
Hoćeš li sa mnom?
Zamisli sebe u stanju bez briga (stavi ih negde, u neku duboku senku);
izađi napolje, najbolje kraj neke vode;
dopusti da ti se toplina uvuče pod kožu i postane milina;
dobijaš osećaj koji je najsličniji onom u majčinom zagrljaju – ništa ti drugo nije bitno; ništa ne znaš; sve je u redu.
Možeš samo da kažeš, kao Apostoli na Tavorskoj gori:
„Dobro nam je ovde biti.“ (Mt.17,4).
I to je to. Prosto, kao i sve velike stvari.
Izmeštanje iz sveta pravila, normi, interesa, brzine…nikad nije lakše nego sad. Samo pogledaj oko sebe i, koliko možeš, pusti se…
Postoji nekoliko načina na koje se ova avgustovska milina može preneti:
– fotografijom
Postoji ona opcija, kad se uređuje fotografija, koja se zove „toplina“, koja balansira između žute i plave. Kap topline manje ili više menja suštinu naše priče. Više žute, manje plave. Upravo ta toplina približava ovu milinu.
– žutim detaljima –
kako u kući, tako i u prirodi, kad se dobro zagledaš (obrati pažnju)…
To je, zapravo, boja koja daje boju svim drugim bojama, ako me razumeš.
Žuta je više svetlost i toplota nego boja.
Ona koja je, poput one čestice koja svim drugim česticama daje masu, koju zovu Božija čestica za koju neki pametni ljudi kažu da postoji i tragaju za njom.
Bez nje bi nas sivilo, kao crna rupa progutalo.
U letnjoj vrevi, ona se gubi do neprepoznatljivosti, kao naučne istine pred razigranim detetom ili zaljubljenim čovekom.
Ali u smiraj leta, negde u ovo doba, oštro oko i istančana misao mogu da primete tu nijansu sveta.
Pogledaj!
– ručno rađenim proizvodima,
jer prenose toplinu dodira, toplinu drugog čoveka.
Verujem da se ta toplina prenosi sa čoveka na čoveka, kako ličnim susretom, tako i preko stvari koje je neki čovek svojim rukama napravio.
Ovu milinu želim da prenesem u svojim tkanicama. Ovu toplinu.
- Biram takve boje koje mogu da je nose,
- biram tkačku šemu koja daje takvu strukturu tkanice,
- koristim nežne linije, meke u svojoj pravilnosti, koje svedoče o ritmičnosti prirode i smenjivosti doba.
To je moja priča.
Ovo je pogled na svet iz moje male tkačke radionice. Ili, pogled na svet jedne tkalje.
A ako mi ne veruješ – DOĐI I VIDI! ❤️
